Gajenje soje

U Aziji je soja je gajena pre 3000 godina. Trenutno, se širom svete proizvodi preko 3500 različitih sorti soje. Soja spada u leguminoze koje imaju mogućnost vezivanja azota iz vazduha, i zato su bile vrlo značajne u poljoprivredi pre pronalaska mineralnih azotnih đubriva (Haber-Boschov proces). Zahvaljujući ovoj sposobnosti soja ima nezamenljivu ulogu u plodoredu. 

 

Počeci gajenja soje u Austriji i Evropi


 

Profesor Fridrih Haberland, dekan bečkog Univerziteta prirodnih nauka je prvi inicirao obiminije eksperimente gajenja soje u Evropi, a 1873. godine predstavlja prvu sortu soje pogodnu za gajenje u Centralnoj Evropi. 

 

Nakon smrti profesora Haberlanda, ali i usled činjenice da su vodeći eksperimenti vezani za gajenje soje sprovođeni u SAD, soja je nestala iz Evrope. Danas soja predstavlja najveći izvori proteina biljnog porekla.​

 

 

Gajenje soje u svetu


Soja čini više od 50% svih gajenih uljarica. Proizvodnja soje u svetu je porasla od 17 miliona tona u 1960. na 285 miliona tona u 2013/2014. godini. Soja se gaji na 6% od ukupnog poljoprivrednog zemljišta u svetu. Nijedna druga kultura nije zabeležila ovakav rast proizvodnje.

Danas se soja koristi u različite svrhe, pre svega u proizvodnji hrane za ljude i za ishranu životinja, ali ima široku upotrebu u farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Najveći udeo svetske proizvodnje soje je namenjen proizvodnji stočne hrane (sojina sačma).

Najveći proizvođači soje u svetu su Brazil, Argentina i SAD, dok se proizvodnja u Evropskoj Uniji organizuje na svega 0,4 % od ukupnog poljoprivrednog zemljišta na kom se gaji soja.


STATUS & PERSPEkTIVA PROIZVODNJE SOJE U EVROPI

 

Pet najvećih proizvođača u Evropi su Italija, Srbija, Rumunija, Francuska i Austrija.  U 2016. godini soja se u Evropi proizvodi na ukupno 4,4 miliona hektara. U zemljama dunavskog regiona površine pod sojom su u konstantnom porastu od 2012. godine. Soja se u EU proizvodi na 11% od ukupne površine, te ovaj mali udeo predstavlja potencijal za porast proizvodnje (1). Udruženje Dunav Soja se zalaže za povećanje proizvodnje soje u Evropi, naročito jer bi to imalo povoljan uticaj na celokupan agro-ekološki sistem (2).